Srbija zemlja svemogućeg i nemogućeg.Nigde se komšije toliko ne vole,kao Srbi u Srbiji.Naš komšija Đura je priča za sebe.On niti je čovek,niti marsovac.Nikako da se uklopi u srpski "trend" ogovaranja i spletkarenja.Kada bi Đuri rekli da nema ničeg lepšeg od toga nego "Da komšiji crkne krava",Đura bi odmah otrčao da pozove veterinara.Šta će te kada je Đura čovek starog kova,i jednostavno ne želi da zna ništa,osim šta se dešava u njegovoj rođenoj kući.Ulicom da prođete pored njega ne bi ga primetili.On nema u današnje vreme,gde se traže kapital i poznastva šta da istakne.Nekada,kada sam ja bio klinac,sećam se Đure da je nosio malo šeširče.Sada se Đura malo urbanizovao,pa ne skida kačket sa glave.Ne bih rekao da je Đura završio neku školu,osim osnovne,ali je bio pametan.Radio je kao građevinski radnik sezonske poslove.Često je umeo da kaže:"Dok je leđa,biće i samara".Možda će te pomisliti da ja živim na selu,kada vam pričam ovu priču,ali ne Đura je bio moj komšija iz zgrade.Ne znam kako i kada je došao u grad,ali je Đura živeo u mojoj zgradi od kako znam za sebe.Moja zgrada je bila sastavljena iz mešovitog staleža-profesora,doktora,penzionera,zanatlija i Đure.Đuru ne mogu da svrstam ni u jednu kategoriju,i kako bih ga svrstao,kada je on bio originalan i jedinstven na svoj način.Nije imao škole,ali je svakako imao svoje dostojanstvo.U zajedničkim prostorijama zgrade,Đura je držao svoju staru biciklu marke "Partizan",sa kojom je stigao gde god je želeo.Uvek je imao svoje stojičko držanje.Skromno obučen,uvek čist,podignute glave,to je bio njegov nastup uvek kada izlazi iz zgrade.Za njim bi se osećao svako jutro miris "Briona"(za one koji ne znaju "Brion" je stara marka after šejva).Đura se redovno javljao svim komšijama u prolazu,ali se nisu sve komšije javljale njemu.Komšinica Cica,po profesiji doktorka,čiji je muž mašniski inženjer nikada se nije javljala Đuri.Uvek joj se javljao sa "Dobro jutro,ili dobar dan",a ona bi pored njega prolazila kao da ga ne vidi,sa svojom falš lisicom oko vrata,koju je često umela da nosi.Znao je često da se sa posla svojom biciklom vrati pripit,i kada bi video nas decu kako se igramo ispred zgrade,uvek nas je nudio sa nekim ljutim bombonama "Herba",koje bi vadio iz svojih džepova.
Ispred zgrade na klupi sede penzioneri i komentarišu:" Gde li je bio Đura,šta li vuče u onim kesama koje je okačio o korpicu".Takvi su današnji penzioneri,sve bi da znaju,znam to po sebi.koliko puta sam se vraćao iz prodavnice sa kesama,i ispred zgrade na ulazu ta redovna ekipa penzionerki bi zevalo u moje kese.Mene je sve to nervilralo,ali ne i Đuru.On kao da je u sebi imao nekakav prekidač,skojim se isključi,i nastavi dalje da živi u svom stilu.Ja sam se odavno odselio iz tog naselja.Postao sam zreo čovek koji ima svoju porodicu,pa se pitam šta li je sa tim čovekom,i da li je još uvek živ.Kao klinac,Đurinom načinu života nisam pridodavao nikakav poseban značaj,ali sada u svojim zrelim godinama vidim koliko je to jak i stabilan čovek bio.Uvek ću se sećati njegovog bicikla marke "Partizan" koje je bilo teget plave boje.Đura je bio udovac.Kažu stariji da mu je žena umrla na porođaju,i da dete nije preživelo porođaj.Samac,celog života sam bez žene pored sebe.Kada bi ga poznanici pitali:"Đuro čoveče što se ne priženiš",on bi im kroz humor odgovorio:"Ko će celog života samo sahranjivati žene,bolje mi je samom".uvek skromno obučen,ali čist i izbrijan.Ne znam što sam vam ovu priču ispričao,ali me zaista fascinira ta njegova veličina.Mali čovek,a velika duša.Ako je još uvek živ,verujem da se nimalo nije promenio.Možda su ga samo godine stigle,a možda Đura svoje plavo biciklo vozi nebeskim svodom,sa anđelima.U njegovom životu za koji znam,mogo mu je oduzeto.Zasluzio je Đura da mu se u nekom drugom životu,ako ga ima,mnog,mnogo više vrati.Možda i vi u vašoj okolini imate nekog "svog Đuru",pa se zapitajte kakva energija nosi takvu osobu kroz život.Kada neko nikada ne oseti sivilo života,za njega je od rođenja pa do same smrti život podeljen na crno i belo.Mnogo se toga poučnog moglo naučiti iz Đurinog stila života.Biciklo znam da vozim,ali ga nemam.Dosta mi je volana,i kilometara pređenih kolima.Ide zima,i cene bicikli van sezone su povoljnije.Čim budem mogao kupiću po jedno biciklo za sebe i suprugu.Možda ću moći Đurinom jačinom da okrećem te pedale,a možda ne.Jedno sigurno znam.Đura je otišao iz mog života,ali iz mogu uma Đura neće otići nikada.
created by Srbijanac
