NEPISANI PRAVILNIK

 

 Dragi roditelji,i moji saborci u borbi koja traje sve dok podižemo našu decu,Vama se obraćam.Mi roditelji smo generacija,čija je mladost uništena ratovima,inflacijom i teškim totalističkim režimom.U vreme naše mladosti uništavni su svi principi vrednosti,a mladi su živeli po načelima ulice,u hordama i čoporima.Sami se sećate perioda inflacije devedesetih godina,kada su naši roditelji radili za plate od 5 do 10 maraka.Naša deca pripadaju jednoj posleratnoj generaciji,kojima je dato da odrastaju u jedno teško vreme.Za loše vaspitanje svog deteta,najlakše je tražiti izgovor u društvu,a teško je sagledati krivicu nas roditelja.Ne kažem da greške u društvu ne postoje.Pa na kraju krajeva,čovek nije savršeno biće.Ipak,najveću odgovornost za situaciju u kojoj se dete nalazi snosi roditelj.Kao prilikom livenja,mi smo kalup po kome će se naša deca formirati.Deca su sama po sebi veliki istraživači.I stariji vole da istražuju,a kamoli deca kojima je većina toga novo.U uzgoju deteta podjednako je važna uloga oba roditelja (svaka čast samohranim roditeljima).Kada izgradite poverenje u vaše dete,a dete u određenom trenutku izigra vaše poverenje,tada isplivavaju sve greške koje smo napravili u uzgoju i vaspitanju.Život je surov,prepun uspona i padova,pa zbog toga decu tokom razvoja treba pripremati za prihvatanje realnih činjenica.Što im jasnije prikažemo svet u kome živimo,lakše će se uklopiti,i pronaći svoje mesto u društvu.

 

  Ja sam mlad roditelj,spremam da učim,primam savete od starijih i iskusnijih,ali sam spreman da učim i načine na osnovu kojih funkcioniše društvo naših malih ljudi-dece.Slušam svoje dete,analiziram njegove želje i potrebe i na osnovu zaključka,odobravam ili ne.

 

      SVOJOJ DECI TREBA BITI PRVENSTVENO PRIJATELJ,A ZATIM RODITELJ.