JOŠ JEDAN NERADAN DAN
Pozdrav RADNI LJUDI.Mozda niste ni svesni,ali vi ste veoma srećni ljudi.Radite,i osećate se korisno.Priželjkujete godišnji odmor,ili očekujete platu,uživate u plodovima svog rada.Oni koji godinama već rade na jednom radnom mestu,u u jednoj firmi,imaju izgrađen i svoj status.Oni koji su imali sreće (što je danas malo verovatno),i oni koji su dobili posao preko veze,sigurno neće menjati svoj posao.Svako ko radi posao koji voli,neće menjati svoj posao.Ali šta je sa ostalima?Šta je sa nama koji nemamo veze i preporuke?Pa nama preostaje samo,da radimo što drugi ne žele,ili ne mogu.Mi čekamo na šansu koju ste i vi imali,a do tada moramo nešto raditi.Pošto su veze i vezice učinile svoje nama preostaju samo oni HARD poslovi,gde se radna smenjuje s vremena na vreme.Ne mogu ljudi da se sastave na takvim poslovima,koje nemaju radno vreme,a plata je ok,ili radno mesto je ok,a plata je minimalna.Svi koji rade na minimalcu,čekaju priliku da napuste svoj posao,i pređu na plaćenije radno mesto.Gazda kao svaki gazda gleda kako da nas za što manje novca,što više eksplatiše.Znam čoveka koji radi za jednog privatnog auto prevoznika.Ima platu od 55.000,00 dinara,a nema nijedan slobodan dan,pa čak ni nedelju.Sa druge strane u banci,gde imam otvoren svoj tekući račun,zblizio sam se sa jednim radnikom iz obezbeđenja.On u principu ne radi ništa,a za njegov rad ga plaćaju 18.500,00 dinara.Još mi reče da je po profesiji stolar,ali da nema posla u struci.E sad šta je tu istina,da li njegova verzija,ili jednostavno se učaurio na jednom mestu za minimalac,i takav tempo mu odgovara.Ne znam kako je širom Srbije,ali ova priča se odnosi na Beograd,i jednu njegovu opštinu.Da li će pre pući,i napustiti posao čovek koji svakodnevno radi,pa i preko vikenda,ili će pući ovaj čovek što radi na minimalcu,a u suštini ne radi ništa.Takva radna mesta su dostupna sada nama,građanima bez fakultetskog obrazovanja,bez veza i uticaja.Imam malu decu,ali kada oni budu malo stasali,sve me više i više privlače sezonski poslovi u inostranstvu,pa ću se možda upustiti i u tu priču.Do tada mi preostaje samo da trazim što normalniji posao ovde u Srbiji,gde je plata izbalansirana sprem normalnih uslova rada.Ipak,srećni ste i vi radnici obezbeđenja,i vi radnici kod auto prevoznika.Svesni ste činjenice da donosite neki novac svojim kućama,dok mi "neradnici sedimo kod svojih kuća skrštenih ruku",gledajući okolinu oko sebe kako na svojim radnim mestima rade. Postoji izreka:"Bolje džabe sedeti,nego džabe raditi".
Ja se sa ovom uglavnom ne slažem."Bolje vrabac u ruci,nego golub na grani".Prihvatimo posao koji nam se nudi,a ako taj posao ne valja,radimo i tražimo drugi posao.Ma kojim se poslom bavili,mi se osećamo odgovornim licima,imamo svoje zvanje,i kakvo tako stanje (u novčaniku).Jedina prednost kada je čovek nezaposlen,jeste samo to što nema presiju,niti šefa nad glavom.Ali i taj osećaj može čoveku ponekad da nedostaje.Hijararhija postoji u svim firmama,osim kada ste samostalni privatnik,koja je u svojoj firmi osoba za sve.Tada postoji samo presija.
Ne znam što sam vam sve ovo ispričao,ali JOŠ JEDAN NERADAN DAN SE PRIVODI KRAJU.Dosta sam za danas rekao za "šankom" u svojoj SAJBER KAFANI.Čekam "fajront",pa da zatvorim za danas.Odoh malo da čitam šta ste vi pisali,pa se vidimo drugi put sa nekom novom temom,ovde na starom mestu.
(Dalje)
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
Pijem da je zaboravim,a želja se veća stvara......
DOBRODOŠLI U SAJBER KAFANU 
Ljudi prikupi se u nama tokom vremena loših stvari,gluposti,lošeg emotivnog naboja,pa se moramo negde isprazniti.Najveći doktor psihologije,ujedno je i najveći pacijent psihijatrije svima dobro poznat "Dr.KAFANA".Uvek će pomno preslušati svaki vaš problem,i prepisati terapiju-"Dete još jednu duplu ljutu".Nisam kafanski čovek,ali mi je žao što je sve manje i manje starih dobrih kafana.Danas je sve nešto moderno,sve teži ka nekim modernim rešenjima u opremanju enterijera.Takva mesta su hladna,i nemaju dušu.Bio sam svedok pre nekoliko dana,kum me pozvao da izađemo u neki kafić na piće,da na kafiću imaju staklena klizna vrata,koja se pomoću senzora otvaraju sama.Pobogu,pa ne ulazim ja u supermarket da kupim hleb.I što je najgore,ko sedi za šankom,njega hvata taj senzor,pa se vrata znaju otvarati i bezveze.Sam gazda kafića kaže da je napravio grešku sa tim vratima.Eto hoće moderno,a kada se jave problemi onda "kuku lele".Mnogo više od toga cenim mesta sa dušom,pa neka na stolu budu karirani stoljnaci,i limene pepeljare,ali neka ima dušu.Moram vam priznati da se odavno nisam napio.To je valjda zbog toga što niti imam vremena,a niti imam povoda da se ono BAŠ opustim.Ima moja ekipa svojih momenata,ali treba imati vremena.Celo moje društvo podpada pod porodične ljude uglavnom,a kada imamo svoju porodicu,ona je uvek na prvom mestu,i zahteva najviše pažnje.Čuje se muzika,pije se kafa,i ja sam za monitorom.Odredio sam baš ovaj post,za mesto gde ću odmoriti svoju glavu od svakidašnjice.Ovde nema mesta svakodnevnim obavezama,i problemima.Ovo je moje mesto sa dušom,moj karirani stoljnak i limena pepeljara.Ovde se čuju zvuci starogradske muzike,ovde dolazim da odmorim.Za sve postoji mesto i vreme,a ovde je mesto namenjeno duševnom spokoju i miru.I ja sam ljudsko biće,pa valjda mogu sebi da dozvolim da se ponekad isključim iz svega i da odlutam u svojim mislima.
Ljudi prikupi se u nama tokom vremena loših stvari,gluposti,lošeg emotivnog naboja,pa se moramo negde isprazniti.Najveći doktor psihologije,ujedno je i najveći pacijent psihijatrije svima dobro poznat "Dr.KAFANA".Uvek će pomno preslušati svaki vaš problem,i prepisati terapiju-"Dete još jednu duplu ljutu".Nisam kafanski čovek,ali mi je žao što je sve manje i manje starih dobrih kafana.Danas je sve nešto moderno,sve teži ka nekim modernim rešenjima u opremanju enterijera.Takva mesta su hladna,i nemaju dušu.Bio sam svedok pre nekoliko dana,kum me pozvao da izađemo u neki kafić na piće,da na kafiću imaju staklena klizna vrata,koja se pomoću senzora otvaraju sama.Pobogu,pa ne ulazim ja u supermarket da kupim hleb.I što je najgore,ko sedi za šankom,njega hvata taj senzor,pa se vrata znaju otvarati i bezveze.Sam gazda kafića kaže da je napravio grešku sa tim vratima.Eto hoće moderno,a kada se jave problemi onda "kuku lele".Mnogo više od toga cenim mesta sa dušom,pa neka na stolu budu karirani stoljnaci,i limene pepeljare,ali neka ima dušu.Moram vam priznati da se odavno nisam napio.To je valjda zbog toga što niti imam vremena,a niti imam povoda da se ono BAŠ opustim.Ima moja ekipa svojih momenata,ali treba imati vremena.Celo moje društvo podpada pod porodične ljude uglavnom,a kada imamo svoju porodicu,ona je uvek na prvom mestu,i zahteva najviše pažnje.Čuje se muzika,pije se kafa,i ja sam za monitorom.Odredio sam baš ovaj post,za mesto gde ću odmoriti svoju glavu od svakidašnjice.Ovde nema mesta svakodnevnim obavezama,i problemima.Ovo je moje mesto sa dušom,moj karirani stoljnak i limena pepeljara.Ovde se čuju zvuci starogradske muzike,ovde dolazim da odmorim.Za sve postoji mesto i vreme,a ovde je mesto namenjeno duševnom spokoju i miru.I ja sam ljudsko biće,pa valjda mogu sebi da dozvolim da se ponekad isključim iz svega i da odlutam u svojim mislima.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
Powered by blog.rs